Visoki ormarići deluju kao idealno mesto da „nestane“ sve što ne staje drugde, ali tu najčešće nastaje nered i rizik od lomljenja. Mi često vidimo da se problem ne rešava kupovinom još posuđa, već pametnim uklapanjem dimenzija, težine i načina odlaganja. Zato razdvajamo mitove od činjenica i fokusiramo se na ono što stvarno pomaže u svakodnevnoj upotrebi.
Mit: Što više kompleta imamo, to je kuhinja praktičnija. Činjenica: U visokim ormarićima prekomerna količina posuđa gura najčešće korišćene komade na nepristupačne police i podiže rizik od pada. Bolje je definisati „svakodnevnu zonu“ i ostalo odlagati po prioritetu, a ne po tome šta je kupljeno prvo.
Mit: Veliki tanjiri i duboke činije su uvek bolji jer su „univerzalni“. Činjenica: Preveliki prečnici i visine često ne odgovaraju dubini polica i otežavaju slaganje u stabilne naslage. Mi preporučujemo da izmerimo korisnu dubinu police i biramo tanjire i činije koje ostavljaju malo prostora za prste i sigurno izvlačenje, bez trenja o vrata i šarke.
Mit: Najsigurnije je slagati sve u visoke, čvrste gomile da se uštedi prostor. Činjenica: Visoke gomile povećavaju opterećenje na donjim komadima i traže podizanje i spuštanje iznad ramena, što je nepraktično i nesigurno. Umesto toga, bolje funkcionišu niže gomile ili vertikalno odlaganje uz stalak za tanjire u ormariću.
Mit: Gornje police su najbolje mesto za teške, „retko korišćene“ komade. Činjenica: Teško posuđe iznad visine očiju povećava napor i mogućnost klizanja pri spuštanju. Mi teže komade stavljamo niže, a gore lagane činije, plitke tacne ili lagane čaše koje se ređe koriste.
Mit: Korpe i izvlačni sistemi su luksuz, ne potreba. Činjenica: Izvlačne korpe i klizni sistemi pretvaraju duboku policu u pristupačnu zonu, pa se posuđe ne „zaboravlja“ u pozadini. Posebno su korisni u malim kuhinjama, gde svaki centimetar mora da bude i iskorišćen i lako dostupan.
Mit: Lomljive predmete je dovoljno „pažljivo“ složiti. Činjenica: Bezbedno odlaganje zahteva razdvajanje i stabilizaciju, naročito za čaše, porcelan i ukrasne činije. Mi koristimo razdelnike, neklizajuće podloge ili pojedinačne pozicije, tako da se predmeti ne dodiruju i ne udaraju pri otvaranju vrata.
Mit: Servis treba da se čuva zajedno, po estetici. Činjenica: Usklađivanje servisa i skladištenja znači da se često korišćeni delovi drže zajedno i na dohvat ruke, a ne nužno u istom „bloku“. Praktikujemo da tanjiri, činije i šolje za svakodnevnu upotrebu budu u istoj zoni, dok se svečani delovi odvajaju i obeleže radi bržeg pronalaska.
Mit: Ergonomija je nebitna ako postoji stolica ili merdevine. Činjenica: Oslanjanje na penjanje usporava rutinu i povećava šansu za nezgode, pa je bolje smanjiti potrebu za dosezanjem gornjih polica. Mi postavljamo najkorišćenije komade između visine struka i ramena, a na vrh idu lagani i retko korišćeni predmeti.